Filmska Klapna

Beograd, 1999., rano jesenje popodne, negde oko pola 14 časova.
Dva druga, Pera i Đole, sede na klupi ispred zgrade u Blokovima, i pričom ubijaju dosadu.
Lepo je vreme i sija sunce, pa su momci lako obučeni, Djole je svoj dress ukljukako u farmerice.
Opet sirene, opet avioni, ali sada više niko ne reaguje na njih…
Jedan od aviona proleteo je neobično nisko i u jednom momentu izbacio je nešto što je ličilo na padobranca.
Pera i Djole su pratili pogledima telo u slobodnom padu, sve čekajući da se otvori padobran, ali je čovek delovao previše opušeno, kao da nije živ.

Na košarkaškom terenu pedesetak metara od njih začuo se tresak, parčići betona su leteli na sve strane, podigao se ogroman oblak prašine.
Momci su potrčali, prišli krateru na sredini košarkaškog terena, i dole videli čoveka kako ustaje i otresa prašinu sa sebe…
Kada se očistio, okrenu je glavu, kad ono Čak Noris…Iskoči iz rupe, pogleda ih svojim prodornim očima i kaže:
Jeli momci, gde se ovde jedu najbolji ćevapi???

A njih dvojica zajedno u glas, uplašeni i očarani u isto vreme:
- BANJALUČKI ĆEVAP preko puta Hajata, oni su ti vrh brate Čaku!!

I REZ! BRAVO BRAVO BRAVO…. ODLIČNO…SVAKA ČAST SVIMA!
Ton je OK? – Jeste super.
Kamera, jel sve smimljeno? - A pa... čekam da neko klepi klapom da pokrenem snimanje.
Kakva crna klapa!? Propade ceo dan snimanja, idiote jedan!

P.S. Ako se pitate gde je danas ćevabdžinica preko puta hotela HYATT -  pa nema je, Chuck je posle snimanja otišao tamo i pojeo je.