Hoću To Test Xmass jelke

Specijalno i exkluzivno, napravili smo za vas test Božićne Jelke.   Pročitali, posejali i ubrali plodove našeg rada, i onda sve to okačili na šinternet.
Ovo je post za koji nam je trebalo skoro 6 meseci, doduše zadnja 3 meseca je trebalo da se neko nakani da okači na net.

Jedno veče pred Sretnu nam Novu godinu 2011, dok smo sedeli kod Kuma i brejnstormingovali uz kafu, koljivo i zamedljanu rakiju, što se vidi iz priloženog, došli na ideju da testiramo neki naki naš proizvod. A kako smo bili posebno raspoloženi priča se dalje nastavlja u stihovima:

 Naravno da sam se šalio za stihove, ovo je ozbiljan TOP GEAR TEST.  Pametni ljudi kažu da je dobra priprema 70% uradjenog posla, pa smo mi detaljno proučili što nam je činiti, pročitali smo uputstvo odnapred i od nazad, redovno i naglavačke za vrapce i mačke.

Ubacili smo komposte koje dobiješ u paketu, u specijalno napravljene od ljuske kokosovog oraha saksijice koje idu u paketu, i zalili smo ih Prolom vodom koje nemaš u paketu, ali kažu da je dobra za mokraćne kanale.

Paralelno sa ovim delom posla, na drugom kraju kuhinje, deo ekipe je u vreloj vodi kiselio teglu sa cc 800grama cvetnog meda.

Rastresli smo kompost koji dobiješ u paketu u specijalno napravljene saksijice od ljuske kokosovog oraha koje dobiješ u paketu, dok drugi deo ekipe uliva onih 800 grama meda u specijalno pripremljenju flašu od 3lit domaće rakije dunje, berba 2007, koju takodjer nemaš u paketu, jer ista na crnjaka košta 15eura/litar.

 Ženska ruka je uvek dobro došla za upomoć, prvo protiv uroka, drugo  Evropski standardi nalažu tako,  treće što i zna ponešto o cveću, drveću i ostalim bićima koje ne mož stavit na roštilj pa se mi ne razumemo u njih, aman baš nikako, i četvrto jer je rakija promešana sa medom pa je treba probati, a i razliti u manje flaše, pa smo mi priskočili tamo u pomoć.

 Kad smo poslagali sve komposte,...

dohvatili smo se semenja ...i rakije.
Kako vam ne bih preterano odvlačio pažnju od teme i usputno pravio zazubice, ovde ću samo da napomenem, da su i one tri flaše zamedljane rakije koje ne idu u paketu, pratile ceo proces, pa kad vidite šta piše za biljku, ako želite vi se setite da isto to važi i za rakiju, a ako ne želite, predjite na sledeću fotku.

 Laganim pokretima  kažiprsta, nežno smo udubljivali površine komposta, i gotovo milujući semenke polako ih spustilu u otvor na kompostu koji se pojavio pred nama, a onda sa srednjim prstom i kažiprstom, kružili smo po površini komposta, jedva ga ovlaš dodirujući dok površina nije postala ravna.

 Prekrili smo ga kuhinjskom streč folijom, mislim da je ovoj foliji originalna namena bila da se urola neko pile u njega, ali eto...
Iako streč folija dobro strečuje, postavili smo dunc gumice za svaki slučaj, kako bi smo pravilno i kvalitetno zabravili specijalne saksijice napravljene od ljuske kokosovog oraha.

 U samom paketu pored semenja Božićne jelčice, komposta i ovih sad već famoznih saksija, nalaze se i štapići za sladoled. Oni služe da svojom sveže posadjenim biljčicama dodelite datum kad je začeta, a mi smo se opredelili da im dodelimo imena, jer ove biljčice za nas nisu samo biljčice, one su nam nekako kao deca. Uzgajamo ih, brinemo se o njima, i nećemo ih pojesti na kraju.

Pa tako, želimo u ovom trenutku da vas upoznamo sa učesnicama sa slike nabrojanih sa leva na desno:
Afganistanka (levo gore), Domaćica (gore u sredini), Radosnica (desno gore) Političarka ( dole levo) i Aлбанка (dole desno)

Svo ovo vreme smo se ludo zabavljali i uživali u ovom predivnom činu stvaranja života, u saksiji. Kad je sve bilo spremno i spakovano ostavili smo ih ovako u tacni da se kisele dve nedelje na polici kuhinjskog ormara, pa smo ih posle te dve nedelje prebacili u frižider narednih 6 nedelja, kako bi smo jelkičicama simulirali zimske uslove, i kako bi se probudile... Ovaj deo sa simulacijom zime, iako zvuči jako smešno je najvažniji deo cele priče, tako da ga nemojte preskakati, ali nemojte ga stavljati ni u duboki, pošto ne treba simulirati Sibir.

 U četvrtoj nedelje simulacije zime, šestoj od kada smo počeli proces proizvodnje života, nismo odoleli, pa kad smo vadili kolače iz frižidera, izvadili smo i biljčice, da napravimo par fotki. U ovom momentu svih pet biljčica, pokazivali znake života, Najnaprednija je bila Afganistanka, mada ništa slabije se nije pokazivala ni Političarka ni Radosnica, dok su Domaćica i Aлбанка bile nešto slabije razvijene, tanje, krhkije i osetljivije, pa smo njih dve odmah i vratili u frižider.

 Radi kvalitenije dokumentovanog testa, odnosno kako bi nam pozirala za fotosešn Afganistanka je otpakovana, uslikana nekoliko puta iz više uglova...

a posle toga više nije vraćana u zimske uslove tj frižider. Već smo je ostavili na prozoru. Ideja  da je odvojimo od ostalog društva, nije bila zato da ne bi potpala pod njihov loš uticaj, nego Srećo moja kad si već nikla i kad si napolju, ajd da i ostaneš tu, pa da vidimo šta će bit s tobom a šta sa tvojim drugaricama.

 Nažalost, Afghanistanka to nije dobro podnela, nije mogla da nam oprosti zbog toga, i veoma brzo, samo par dana nakon što je snimljena ova fotografija, izvršila je samoubistvo. Još uvek nam nedostaje a evo koristimo i ovu priliku da joj se javno izvinimo za svo zlo koje smo joj naneli odvajanjem od ostalih devojaka. Ostaćeš nam u dugom sećanju.

 Šest nedelja kasnije, rešili smo da je vreme da oslobodimo policu u frižideru, izvadili smo biljčice i zamedljanu rakiju napolje. Ženska ruka nam je skuvala kafu da upotpuni ugodjaj, i krenuli smo u fotosešn broj 3.

 Domaćica (gore u sredini) Radosnica i Političarka bile su spremne za ovaj dan, i željno su isčekivale da ih oslobodimo streč folije, a za Aлбанкy je ova zima predugo trajala, ona istu nije preživela. Ostaće nam i ona u dugom sećanju.

Kako smo skinuli streč foliju tako je mladi izdanak počeo da se ispravlja, kao da pruža svoje "ruke" prema nama u znak zahvalnosti  što smo joj dali život.
Što bi rekao Dr. Frankenštajn: IC ALAJV!!!

Šta da vam kažem, bilo je ovo jedno novo lepo iskustvo, stvaranje života u saksiji. Jeste da je dugo trajalo, jeste da nismo preterano uživali u tom periodu čekanja, ali barem ova tri puta, kada smo ih sadili, kontrolisali, i oslobadjali, jako smo se ludo provodili. Doduše iz ove perspektive, možda je zabavu u ovom poslu proizvodila zamedljana rakija koja je zajedno sa biljčicama proživljavala simulaciju zime.

Bilo kako bilo, čekamo da nam biljčice porastu, da ih presadimo u zemlju, pa da čekamo da prodje par godina, i onda jedne godine oko Božića, da ih okitimo, i da posedamo svi zajedno u sneg pored jelkica, i ispričamo im ovu priču kako su nastale.